Ekonomsko nasilje prema osobama sa invaliditetom

Autor Uklonimo barijere

Autor: Dr Filip Mirić

Uklonimo Barijere

Foto: Unsplash.com

Svako nasilje nosi sa sobom pogubne posledice po žrtvu. Ako se u ulozi žrtve nađe osoba sa invaliditetom, posledice mogu biti još teže jer direktno otežavaju sve aspekte njenog života i rada. Kod nekih vidova nasilja posledice su vidljive na telu žrtve (fizičko) ili u njenom psihičkom funkcionisanju (psihičko). Ipak, postoji jedan oblik nasilja gde posledice nisu odmah vidljive, a njime se ugrožava finansijska samostalnost osoba sa invaliditetom. Reč je o ekonomskom nasilju.

Ekonomsko nasilje nad osobama sa invaliditetom je poseban oblik nasilja. Sastoji se u onemogućavanju osoba sa invaliditetom da koriste svoje prihode. Najčešće je reč o zaradi ili naknadi za negu i pomoć drugog lica. Kao izvršioci se najčešće javljaju lica koja brinu o osobama sa invaliditetom i članovi njihovih porodica. Žrtve ekonomskog nasilja nisu samo osobe sa invaliditetom, već i stara lica. Stare osobe imaju niz teškoća u pogledu prihvatanja svojih novih uloga u društvu, zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodičnih odnosa i nedostatka društvene podrške (Kostić, 2010: 48). Ako se tome doda i moguće prisustvo invaliditeta u starijem dobu, sasvim je jasno da lako može doći do različitih oblika ekonomskog nasilja.

Izvršioci ovog oblika nasilja su najčešće članovi porodice i bliski srodnici žrtve, što dodatno pogoduje njenoj viktimizaciji. Imajući u vidu da su osobama sa invaliditetom, često neophodna i dodatna novčana sredstva da bi zadovoljila svoje osnovne životne potrebe, posledice ovog  oblika nasilja su još vidljivije i pogubnije.

Institucionalno posmatrano,  koncept lišavanja poslovne sposobnosti, u Republici Srbiji, prema našem mišljenju dodatno pogoduje ekonomskom nasilju. Naime, staralac osobe  potpunolišene poslovne sposobnosti je najčešće njen srodnik, koji bez njenog znanja često može da raspolaže njenom imovinom. Zbog toga, umesto dosadašnjeg modela „zamenskog odlučivanja“, treba uvesti model „odlučivanja uz podršku“, čime bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da uvek aktivno učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja se direktno tiču njihovog funkcionisanja (Videti više u:Cvejić Jančić, Jančić, 2020: 82-92).

Ekonomsko nasilje je veoma štetno i pogubno. Osobama sa invaliditetom treba pružiti dodatnu zaštitu kroz informisanje o različitim vidovima nasilja, a zatim i kroz procesuiranje nasilnika u odgovarajućim sudskim postupcima.

Koriščeni izvori i preporučena literatura:

Cvejić Jančić, O,  Jančić, M. (2020).  Jednako priznanje pred zakonom lica sa mentalnim i intelektualnim oštećenjima, Zbornik radova Kopaoničke škole prirodnog prava – Slobodan Perović, vol. 2, 75-95.

Milić Babić, M. (2009). Nasilje i osobe sa invaliditetom. Ljetopis socijalnog rada. Zagreb: Pravni fakultet u Zagrebu, 16 (3), 595-614.

Mirić, F, Vasiljević Prodanović, D. (2018). Društveni odgovori na nasilje nad osobama sa invaliditetom. Ne nasilju – jedinstven društveni odgovor: Zbornik radova sa treće međunarodne naučne konferencije „Društvene devijacije“ , 52-59.

Kostić, M. (2010). Viktimitet starih ljudi. Niš: Pravni fakultet univerziteta u Nišu, Centar za publikacije, Beograd:  Izdavačko preduzeće “Socijalna misao”.

Tatić, D. (2006). Uvod u Međunarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Beograd: Centar za samostalni život invalida Srbije.

Čanak, M. Sprečavanje nasilja nad ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama,  http://portaloinvalidnosti.net/2017/07/sprecavanje-nasilja-nad-zenama-sa-invaliditetom-u-rezidencijalnim-ustanovama/, pristup 05.01.2021.

Povezane objave