Psihološki kutak o mentalnom zdravlju
Priča o mentalnom zdravlju počinje obično u trenutku kada posumnjamo da je ono narušeno.
Prednost bavljenja mentalnim zdravljem je što postoji mnogo načina da ga očuvamo i unapredimo.
Šta u stvari predstavlja mentalno zdravlje?
Mentalno zdravlje podrazumeva naše emocionalno, psihološko i socijalno blagostanje. Utiče na to
kako se osećamo, šta mislimo, kako se ponašamo, kako reagujemo na stres, kako se odnosimo
prema drugima i kako donosimo odluke. Dakle, mentalno zdravlje nije samo odsustvo psihičkih
problema, već stanje celokupnog blagostanja.
Nedovoljno jasno?
Tokom života težimo da ostvarimo svoje pune potencijale.
Važno nam je da možemo da se izborimo sa savkodnevnim stresom..
Želimo da unapredimo i zadržimo dobre odnose sa bliskim ljudima.
Važno nam je da na poslu budemo produktivni i ostvarimo postavljene ciljeve.
Vrednujemo doprinos zajedinici i okruženju i važno nam je da možemo i mi doprineti.
Da bi osoba mogla da postavlja i ostvaruje ovakve i slične ciljeve važno je da vodi računa o svom
mentalnom zdravlju. U svetu koji obiluje izazovima, a stres je svakodnevica, mentalno zdravlje može
biti ozbiljno narušeno. Nekada čak i svakodnevne situacije mogu izgledati kao teško rešive, zbog
čega je jačanje sopstvenih kapaciteta tokom celog života vrlo važno. To iziskuje male, dodatne
napore, u vidu vremena u kome se bavimo sobom.
Svako predstavlja svet za sebe.
Ne reagujemo svi podjednako u istoj situaciji. Nekome je potrebno malo vremena, a nekome malo
više, da se adaptira na novonastale uslove. Zašto je to tako? Brojni su činioci koji ovo određuju. Naše
iskustvo je vrlo važno, jer je vrlo verovatno da onako kako smo do sada reagovali da ćemo tako
reagovati i ubuduće. Naše reakcije mogu biti adaptivne ili maladaptivne. Ako nemamo resurse da
situaciju prevaziđemo adekvatno, ili to nismo naučili, mogu se javiti neprijatna osećanja ili nepoželjna
ponašanja kao odgovor na novonastalu situaciju. Verovatno u ovom trenutku razmišljate o tome kako
se uče ova ponašanja i da li su ona samo rezultat iskustva ljudi ili postoje i neke predispozicije koje
nas za njih predodređuju? Istina je kao i uvek negde na sredini.
Nešto je u tebi.
Uglavnom su biološke i genetske predispozicije u prvom planu. Ukoliko je neko od članova porodice
bolovao od neke mentalne bolesti raste verovatnoća da ćete i Vi imati neke od tih problema. Te
predispozicije možemo i steći. Mi se razvijamo kao ličnosti još od detinjstva. Navike koje smo razvili
tokom života postaju trajnije odlike našeg reagovanja u odraslom dobu i njih nazivamo crtama ličnosti.
Tako je neko agresivniji, neko je povučeniji, neko oseća nelagodnost u prisustvu drugih, a nekome je
prisustvo drugih ljudi “lekovito”. Sve ove osobine utiču na našu vulnerabilnost. To je reč kojom
opisujemo ranjivost osobe, odnosno sklonost ka tome da se teže izbori sa svakodnevnim izazovima
koji joj se nameću i doživi neprijatna osećanja.
Nešto je izvan tebe.
Sredina u kojoj živimo može biti nezdrava za naš razvoj. Okruženje u kome se osećate loše, u kome
su odnosi zasnovani na skrivenim motivima drugih ljudi ili otvorenom izražavanju neprijateljstva prema
drugima loše utiču na razvoj ličnosti i moralni razvoj. Ne rastemo ni svi u uslovima blagostanja. Loši
uslovi života kao što su siromaštvo, izbeglištvo i sl. mogu značajno da izmene kvalitet odnosa između
članova porodice. Stresni događaji ili traumatska iskustva (bolest ili smrt u porodici, prekid emotivne
veze, nasilje), zloupotreba supstanci i dr. takođe spadaju u ove uslove. Na nijh neretko ne možemo ili
možemo veoma malo da utičemo.
Pomoć i samopomoć.
Nije besmislen porast interesovanja za popularnu psihološku literaturu iz oblasti samopomoći i
razvoja, koja je trend poslednjih godina. Za početak, dobro je ukoliko je neko prepoznao potrebu da
mu je pomoć potrebna ili možda samo da postoji prostor za rast i napredovanje. Zapravo, to je
odlično. Ali je mnogo važnije da odaberemo pravu, adekvatnu pomoć. I nestručna ili neadekvatna
pomoć može biti kao gorepomenuto toksično okruženje. Kako do toga ne bi došlo, drugi korak koji je
posle prepoznavanja potrebe važan je informisanje. Zato oprezno sa pomenutom literaturom
samopomoći i u korišćenju i u preporuci. Nekada iz najbolje namere možeo time samo odmoći.
Delite.
Niste sami. Važan je razgovor sa ljudima. Porodica, prijatelji, poznanici, kolege, stručnjaci, volonteri…
Deljenje naših briga, strahova i problema, uspostavljanje dobrih odnosa sa drugima, kao i vođenje
brige o našim potrebama i željama. Pričajte sa osobama u koje imate poverenje. Ponudite i Vi
drugima pomoć kada im je potrebna. Nemojte samo slušati, važno je da ih čujete. Na taj način
osiguraćete sigurnu bazu i podršku kada je Vama potrebno da podelite svoje misli da drugima.
Niste sami.
Tačno je, nekada razgovor sam po sebi ne može biti dovoljan. Osetićete da Vam je potrebno nešto
više. Bitno je da znate da i u tom slučaju imate opcije. Često i mnogo više nego što možete da
pretpostavite. Psihološku pomoć mogu Vam pružiti stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja: psiholog,
psihijatar, psihoterapeut i drugi stručnjaci koji se bave oblašću zaštite, prevencije i lečenja.
Alternative.
U zavisnosti od problema koji imate ili životne situacije koja Vam u tom trenutku predstavlja izazov
možete izabarati kome želite da se obratite. Za početak je možda najbolje da odaberete psihologa
kao osobu od poverenja, koja može da razume ono što donosite na razgovor. Budite sigurni da ćete
dobiti mogućnost da izaberete šta je sledeći korak koji želite da napravite dalje: da li želite da
nastavite da dolazite; ili želite da posetite psihijatra; ili sertifikovanog kouča; ili psihoterapeuta; ili
drugog psihologa; ili ne želite ništa više. Setite se, kada prepoznate potrebu, važno je da se pravilno
informišete o alternativama, a psiholog Vam u tome može najbolje pomoći. To je prvi korak. Drugi
korak ćete moći sami da izaberete ili zatražite preporuku. Jer… niste sami.
Kada?
Uvek je pravo vreme da se javite. Informišite se o radnom vremenu na internetu, ali uvek proverite
telefonom ili mejlom da li je potrebno zazakati prvi razgovor.
Podrška postoji.
Postoji veliki broj stručnjaka koji rade u privatnom sektoru, dok državne instutucije nude besplatnu
pomoć u okviru redovne zdravstvene zaštite. Sa druge strane, veliki broj organizacija ima svoje
besplatne telefonske servise, pored rada uživo, koje možete iskoristiti da napravite Vaš prvi korak. U
nastavku pogledajte sve resurse podrške koji su Vam dostupni.
● Zavod za mentalno zdravlje Niš – 018 4232 421
● Služba za zaštitu mentalnog zdravlja SBPB “Gornja Toponica” – 018/231-134; 064/8596-005
● Psihološko savetovalište za studente – 063/1048294 (15-19h, radnim danima)
● Telefonsko savetovalište za sucidalnu krizu, (08-18h) – 0800 200 301
● Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom (radnim danom 10 – 20h)
011/2645-328
● SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) – 011/3626-006
● SOS telefon za žrtve diskriminacije na radnom mestu – 063/8118-055; 063/8081-490
● Teleapel Instituta za psihijstriju – 011/2685-050
● Besplatna psihološka pomoć za izbeglice i žrtve nasilja (10-18h) – 011/3617-205
● Centar za izbeglice i psihološko savetovalište (IAN) – 011/3617-204
● Ženski centar protiv seksualnog nasilja (14.30-18.30h) – 011/2645-328
● Savetovalište protiv nasilja u porodici (10-19h tokom cele nedelje) – 011/2787-573; 011/329-
1440
● Teleapel za starije osobe, Crvenog krsta – 011/2183-744
● Ženski centar protiv nasilja nad ženama (radnim danom 12-20) 011/2645-328
● LGBT SOS telefon (radnim danima od 11 do 13) 011/292-0067
● Labris info telefon za lezbijke (svakim radnim danom od 11 do 16) 011/3347-401
● Nacionalni info centar za bolesti zavisnosti (radnim danom od 16-20) 0800 200 301
● IAN psihološka, medicinska, pravna pomoći edukacija za žrtve torture 011/7617-205
● Psihološka pomoć osobama koji boluju od malignih obolenja 011/1022080
● Podrška u problemu sa alkoholizmom 011/2666-166
Šta ako neko ne može da čeka?
U zavisnosti od situacije u kojoj se nalazite u bilo koje doba (00-24) možete potražiti pomoć na nekoj
od sledećih linija:
011 77 77 000 – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava
0800 123456 – Nacionalna SOS dečja linija
011 3441-737; 011 3861-332 – Incest trauma centar
I dalje ste zbunjeni?
Ukoliko u prethodnim redovima niste pronašli odgovor na pitanje zbog koga ste posetili ovu stranicu,
ohrabrujemo Vas da kontaktirate sa nama. Rado ćemo Vam odgovoriti na Vaše pitanje i uputiti Vas
na pravu adresu. Sve informacije koje podelite sa nama ostaju anonimne.
Psihološke teme
Informisanje je jedan od ključnih koraka u procesu očuvanja mentalnog zdravlja. Zato je važno da
informacije svima budu dostupne. Osobe sa invaliditetom se mogu suočiti sa spcifičnim teškoćama, a
informacija o njima mogu biti nedostupne ili nerazumljive. Zato Vam ostavljamo mogućnost da
predložite temu o kojoj biste voleli da čitate na ovom portalu ili za koje smatrate da bi drugima bile od
koristi. Nekoliko puta mesečno bićete u prilici da pročitate nove tekstove za koje ste najviše
zainteresovani.
Edukativni video sadržaj
WEBINAR
Praktičan rad sa decom iz autističnog spektra – iskustvo terapeuta
WEBINAR
Podrška roditeljima i stručnim saradnicima u radu sa osobama kojima je potrebna posebna podrška u razvoju.
UPITNIK
Brojač poseta