Autorka: Vesna Petrović
Foto: Unsplash.com
Medijacija je poseban metod rešavanja sporova koji omogućava da strane u sporu, putem pregovora koji se vode uz pomoć medijatora, zajednički pronađu konstruktivno, obostrano prihvatljivo rešenje. Ovaj postupak može da se primeni i u nekim slučajevima diskrimincije osoba sa invaliditetom, kaže Violeta Stamenković, diplomirani pravnik i medijator iz Regionalne kancelarije posrednika u Nišu.
Diskriminacija je nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenje u podređen položaj pojedinaca ili grupa ljudi koji se nalaze u istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji. Primer, osoba sa invaliditetom nalazi se u nejednakom položaju u odnosu na osobe koje nemaju invaliditet. Diskriminacija se može posmatrati na dva načina i to: nejednako postupanje prema jednakima ili jednako postupanje prema nejednakima. Diskriminacija može biti zasnovana na različitim ličnim svojstvima ili ispoljiti u različitim oblastima društvenog života. Može je izvršiti svako i može se desiti bilo gde – na poslu, u školi, u bolnici, na stadionu, u prodavnici, u postupku pred organom javne vlasti, u sudu, u gradskom prevozu, na ulici, itd. Diskriminacija može biti direktna ili indirektna, namerna ili počinjena iz neznanja, navodi Violeta Stamenković.
Ona dodaje da društvo i država sprečavaju diskriminaciju pre svega načelima propisanim Ustavom Republike Srbije i zakonima i to: Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao mnogim drugim zakonima i podzakonskim aktima.
„Država aktivno sprovodi takozvane „mere i akcije“ kojima postiže jednakost u šansama, kako bi i osobe sa invaliditetom mogle da rade, uče, razvijaju svoje talente i veštine. Osobe sa invaliditetom tako postaju društveno uključene i ravnopravne“, kaže Violeta Stamenkovic.
Foto: Violeta Stamenković, privatna arhiva
Prema njenim rečima u zaštiti interesa osoba sa invaliditetom važnu ulogu ima Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji je samostalan i nezavisan državni organ, koga bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog odbora nadležnog za ustavna pitanja, na period od pet godina. On prima i razmatra pritužbe, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere. On podnosiocu pritužbe pruža informacije o njegovom pravu i mogućnosti pokretanja sudskog ili drugog postupka zaštite, odnosno preporučuje postupak mirenja, takođe, podnosi prekršajne prijave zbog povrede prava iz zakona.
„Što se tiče diskriminacije osoba sa invaliditetom, zakonom je zabranjena diskriminacija ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Način ostvarivanja i zaštita prava osoba sa invaliditetom uređen je i Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, osobito kada se dese posebni slučajevi diskriminacije, konkretno: diskriminacija u postupcima pred organom javne vlasti, diskriminacija u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina, diskriminacija u vezi sa zapošljavanjem i radnim odnosom, diskriminacija u vezi sa prevozom i tako dalje. Posledice bilo kog oblika diskriminacije su uvek teške“, objašnjava Violeta Stamenković.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može strankama da predloži i medijaciju, ukoliko su obe strane u postupku zainteresovane za rešavanje spora na ovaj način i ukoliko proceni da je moguća medijacija. Naša sagovornica dodatno objašnjava zašto je medijacija najpogodnija u ovakvom slučaju.
„Zato što je cilj medijacije u slučajevima diskriminacije razrešenje situacije koja je osnov pritužbe, zaustavljanje povređujućeg ponašanja, kao i sprečavanje njegovog ponavljanja gde povređena osoba može rešavati problem sporazumno, mirnim putem, jer je postupak hitan, brz, neformalan, poverljiv (učestvuju samo strane u pustupku i medijator), jednostavan, jeftin. Strane kontrolišu postupak i u svakom momentu pregovaranja mogu da odustanu“, ističe Violeta Stamenković i dodaje:
„Medijacija je poseban metod rešavanja sporova koji omogućava da strane u sporu, putem pregovora koji se vode uz pomoć medijatora, zajednički pronađu konstruktivno, obostrano prihvatljivo rešenje. Medijator je treća strana koja pomaže stranama da razumeju prirodu svog spora, da spor sagledaju iz svih uglova i da posrednim putem omogući da pronađu prihvatljivo rešenje“, zaključuje Stamenković.
Medijator je lice sa licencom, koje ima dozvolu za posredovanje koju izdaje Ministarstvo pravde Republike Srbije.
Regionalna kancelarija posrednika u Nišu organizuje osnovnu obuku za sticanje licence „posrednik-medijator“ u Nišu, septembra 2020.godine. Realizator obuke u Nišu je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a obuka će biti sprovedena uz sve mere opreza koje su preporučene radi suzbijanja zarazne bolesti Covid-19.
