Foto: Lična arhiva
Ovih dana sam se susrela sa Slobodanom Đorđevićem,tridesetčetvorogodišnjim članom Udruženja gluvih iz Kosovske Mitrovice. U srdačnom razgovoru, ovaj mladić, pozitivnog duha, ispričao mi je detalje o svom školovanju, poslu, slobodnim aktivnostima, ali i o problemima s kojim se susretao u svakodnevnom životu kao gluva osoba.
Kako je protekao period Vašeg odrastanja i školovanja?
Slobodan – Od rođenja sam gluv. Živim u mnogočlanoj porodici. Roditelji i braća mi pružaju bezrezervnu ljubav i punu podršku.
Završio sam OŠ za decu oštećenog sluha i govora “Radivoj Popović”, Zemun, i Srednju školu “Stefan Dečanski”, Vračar. Po zanimanju sam stolar. Imam drugare i među čujućim ljudima.
Da li ste zaposleni?
Slobodan – Kosovska Mitrovica je mala sredina i nema velikih šansi za zaposlenje. Iz tog razloga sam se zaposlio u privatnoj roletnarskoj firmi “Ljubenković” iz Beograda. Zimi nema posla. Radim na izradi plisiranih komarnika u sezoni,na proleće.
Kako se okruženje ophodi prema Vama?
Slobodan – Gluvi ljudi koriste znakovni jezik.Postoje poteškoće u komunikaciji. Ponekad ne mogu da se sporazumem sa medicinskim osobljem, kada odem u dom zdravlja. To mi je najteža barijera. Niko me ne maltretira, sto sam gluva osoba. Samo što se ili razumemo ili ne. Inače, ima dobrih ljudi, koji iako ne znaju naš jezik, sporazumemo se govorom ustima.
Bili ste angažovani na poboljšanju komunikacije čujuće i gluve populacije?
Slobodan – Hteo bih da istaknem učešće u projektu za znakovni jezik za decu u čujućoj OŠ “Sveti Sava”, Kosovska Mitrovica, pre nekoliko godina.
Dodao bih da nedostatak dovoljnog broja tumača za znakovni jezik predstavlja veliki problem za svakodnevni život gluvih. U Srbiji ih ima svega dvadesetak.
Kakav je premaVašem mišljenju položaj osoba sa invaliditetom u Vašoj sredini?
Slobodan – Rekao bih nezavidan. Jedan od najvećih problema je nezaposlenost iz dva važna razloga: mali broj preduzeća i predrasuda poslodavaca da gluve osobe nisu dovoljno stručne da mogu kvalitetno odgovoriti radnim zadacima. Otežana komunikacija je takođe smetnja u redovnim aktivnostima ove populacije. Mnogi od nas smo uskraćeni za brojna besplatna slušna pomagala. To sve utiče na kvalitet života gluvih osoba.
Kako provodite slobodno vreme?
Slobodan – Često pešačim,odem u prirodu, do Zvečanske tvrđave. Fotografija mi je hobi. Slikam manastire, prirodu i životinje. Pobožan sam i obavezno idem u crkvu. Veliki san mi je da odem na Svetu Goru i u Jerusalim.
Foto: Lična arhiva
Slobodane, koja je Vaša poruka, za kraj razgovora?
Slobodan – Hvala što ste odabrali mene za razgovor. Želim ljudima dobro zdravlje, ljubavi i neka sve Bog čuva!
Autor: Milica Živković
