Autor: Gojko Agatonović
Foto: ANIP „Mozaik“
Ansambl narodnih igara i pesama „Mozaik“ iz Niša od ostalih ansambala se razlikuje po tome što u svom sastavu ima i grupu koja je sastavljena od osoba sa smetnjama u razvoju. Kada se pojave na sceni oni se ni po čemu ne razlikuju od drugih. Ozbiljno izvode svoju koreografiju sa osmehom na licu, ali ih nešto, ipak, čini posebnim, ali ne i drugačijim. Oni igraju srcem jer je u njihovim srcima sve muzika. Prepuste se igri sa osmehom na licu i u kolu postaju jedno. Tu su kako kažu povezani i jedno, tu su svi isti. Direktor i koreograf ANIP-a Marjan Zdravković više od 10 godina radi sa ovom grupom dajući celog sebe njima, a uzvraćaju tako što ansambl smatraju svojim drugim domom.
„Provodeći vreme sa njima imao tu sreću da vidim kako to izgleda kada vas neko nesebično voli bez ikakvih ličnih interesa i iz čiste ljubavi”, kaže Marjan.
Folklorna grupa osoba sa smetnjama u razvoju ansambla „Mozaik“ često nastupa, a njihovi nastupi nikada ne ostave publiku ravnodušnom. Kada su na sceni svako od njih daje celog sebe.
„Oni na poseban i jedinstven način osvajau srca publike“, kaže Marjan Zdravković. „Srećan sam jer mogu da ih vide svi, i da u njima prepoznaju najbolje folkloraše, a oni im, kada imaju javni nastup pred publikom, ono najbolje i pružaju. Na duge aplauze odgovaraju osmehom koji je isto tako duboko iskren kao i njihova igra“.
Sigurni u sebe i svoju igru, članovi grupe nastupali su na mnogim manifestacijama u gradu, a deo godišnjeg koncerta ovog ansambla uvek pripadne i njima. Neretko imaju i svoje samostalne koncerte posle kojih ostanu da se druže međusobno, ali i sa publikom. Gostovali su i na koncertu Državnog Ansambla „Kolo“, a održali su i svoj celovečernji koncert za publiku iz Niša.
„Ova divna folklorna grupa može mnogo da uradi. Folklor je, jednostavno, ispunio živote ovih divnih mladih ljudi, koji uživaju u igri i pesmi i druženju sa svojim kolegama folklorašima gde god da se sretnu. Želeli bismo da nadležne institucije imaju malo više razumevanja za ove mlade folkloraše i na neki način pomognu njihovom radu i odrastanju”, poručuju iz ovog ansambla.
Kada se koncert završi i kada se sa ostalim članovima ansambla poklone publici, oni imaju samo jednu poruku koja može da se procita u njihovim očima, a ona je zapravo poziv da svi zaigramo sa njima, jer dok smo povezani u kolu, svi smo jedno.
