Lela Stojanović, Foto: kerefeke.org
“Zovem se Anja i govorim sve svetske jezike, jer ja govorim osmehom, očima, rukama i osećanjima“ – piše u najnovijoj knjizi kniževnice Lele Stojanović pod nazivom „Anjin svet“.
Reč je o toploj priči o devojčici koja ne može da govori i koja je bila suočena sa brojnim problemima i preprekama. Anja je prihvatila svoje nedostatke i nastavila da živi kao sasvim normalna osoba.
Ova knjiga će mogima dati snagu da se izbore sa svojim problemima i preprekama. Zato je vredi pročitati jer je, po svemu sudeći, jedinstvena ovakvog tipa u Srbiji.
Lela ja bih Vas najpre pitala zašto ste se uhvatili teme, koje se mnogi na ovim prostorima ne dotiču, a itekako je važna za osobe sa invaliditetom?
L.S: Baš iz tog razloga što su za većinu nas osobe sa invaliditetom nevidljive. Pošto sam odrastala sa osobama različitih vrsta invaliditeta – bilo je tu osoba u kolicima, sa štakama, osobe koje ne čuju ili ne vide – ja sam se sa njima srodila, gotovo poistovetila. Živeći uz njih, vremenom sam prestala da ih posmatram kao osobe sa invaliditetom, gledala sam ih kao sebi ravne, samo u ponečemu drugačije.
Knjiga „Anjin svet“, čini mi se govori upravo o tome ?
L.S: To je priča o devojčici Anji koja je gluvonema. Ne čuje, i ne govori. Devojčica koja živi sa mamom, tatom i bakom u sredini koja je veoma pozitivna, što je i nju bez obzira na nedostatke, formiralo u veoma pozitivnu ličnost.
Anja nam kroz priču o svom životu otkriva jednu tajnu: ona je sebe prihvatila takvu, kakva jeste. Njen život je zbog toga postao mnogo lepši, bogatiji, sadržajniji, srećniji…..
Rekoste maločas da ste sa takvim osobama živeli, da ste se srodili s njima – pa kakav ste zaključak iz svega izvukli?
L.S: Zaključila sam da mi ustvari treba da se prilagodimo njima. Ako neko ne može da trči, ne terajmo ga da trči. Hodajmo sa njim polako, prilagodimo se – i on neće osetiti svoj invaliditet. Tako sam ja sa osobama koje ne mogu da govore naučila donekle njihov način komunikacije i mi smo razgovarali. Na momente sam imala utisak da ih čujem, da oni govore.
Foto: kerefeke.org
Koliko treba ući u dušu tim osobama, a Vi ste Anji uspeli da uđete u dušu?
L.S: Nadam se da jesam, mada nisam potpuno sigurna. Volela bih da čitaoci koji budu čitali knjigu ocene i knjigu, ali i moj način razmišljanja. Da ocene da li sam ja to dobro uradila i jesam li Anju dobro „osetila“ kao gluvonemu devojčicu.
Pretpostavljam da Anja stvarno postoji.
L.S: Naravno. S obzirom da u Nišu imamo Specijalnu školu „Bubanj“ koju su ranije, kada sam ja bila dete, pohađala samo deca sa oštećenim sluhom, igrom slučaja mnoge od njih sam upoznala, družila se sa njima. Igrali smo se, šetali zajedno, išli na Nišavu, slavili rođendane…toliko smo se mnogo družili da sam naučila, kako Vam rekoh maločas, da ih čujem.
O čemu nam govori „Anjin svet“?
L.S: O devojčici koja se doselila u Niš zbog škole. Ona ne čuje, ali u novoj sredini upoznaje dečka iz komšiluka koji čuje. Priča prati njihovo druženje. Lukino prilagođavanje Anji, i Anjino navikavanje na Luku. Tu u priči je stalno prisutna i njena baka učiteljica, koja unosi ogromnu dozu pozitivnosti i vedrine u Anjin život, bez obzira što tu i tamo ima momenata koji mogu da rastuže čitaoca, ali …… i to je život.
Koliko ovakvim knjigama možemo da doprinesemo da svet bolje razume osobe sa invaliditetom i pokuša da im se prilagodi, kako Vi rekoste?
L.S: Mislim da može mnogo da doprinese. A koliko je meni poznato takvih knjiga nema na ovim našim prostorima, te je na neki način „Anjin svet“ moj pionirski poduhvat u kome sam ja nastojala da uđem u svet osoba sa invaliditetom.
Meni je ideju za ovu knjigu dao Nik Vujačić kada je posetio Niš i održao svoj motivacioni govor. Najviše je govorio o svom odrastanju i prihvatanju sebe, u njegovom slučaju, kao osobe sa velikim nedostatkom. Njegova priča je, na ovaj ili onaj način, priča svake osobe sa invaliditetom. Zato što je suština svakog da prihvati sebe. A moja Anja je sebe prihvatila i može da bude primer i drugima da, makar, pokušaju da to učine.
S obzirom da je, kako rekoste, ova knjiga Vaš pionirski poduhvat – zanima me da li nameravate da napišete još koju, sličnu njoj?
L.S: Ne znam, stvarno u ovom trenutku ne znam. Ako knjiga bude dobro prihvaćena, možda će mi to biti motivacija. A tema za pisanje imam, s obzirom na to da sam se kao što rekoh na početku, puno družila sa osobama sa invaliditetom. I prilično ih poznajem, rekla bih.
Više je raznorodnih tema zastupljeno u Vašim knjigama. Koje Vas najviše zanimaju?
L.S: Mnoge, ali sve teme u mojim knjigama prožima ista nit – činjenje dobrih dela. Da jedni drugima pomažemo, da činimo dobro gde god to možemo i onda će i svet u kojem živimo biti bolji.
Ana Stojanović je član Udruženja književnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije. Objavila je knjige pesama za decu „Najlepši osmeh“, „Oaza sreće“ i „Konstantin Veliki“. Kao i romane „Vesella veštica Nika“ i „Vesela veštica Nika i zla Kjara“. Autorka je mnogih tekstova za dečju scenu, igranih u zemlji i regionu.
Lelina poslednja knjiga „Anjin svet“ je biser u njenom stvaralaštvu. Ništa bolje od toga ne bi mogla da uradi, osim da u nastavku svog stvaralačkog rada pronađe još neku Anju i pokaže je svetu.
Autor: Milena Vidojković
