Tridesetdevetogodišnja Trsteničanka Anđelina Trifić je sa tri godine upoznala surovost života. Kao beba,dijagnostikovana je cerebralna paraliza. Roditelji su joj poginuli u saobraćajnoj nesreći,pa su brigu o njoj preuzeli baka i deka. Završila je Srednju ekonomsku školu u rodnom gradu i prvi stepen Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
-Mislim da je nekako najteži period bio pubertet, kada svakome bude teško da prihvati sebe i nalazi svoje „mane”…A to osobi sa invaliditetom bude više nego duplo teže ali svakako se sve prevaziđe nekako,seća se Anđelina,svojih tinejdžerskih i nastavlja priču o studentskim danima:
-Na fakultetu ko me je prihvatio , prihvatio me je, ko nije, nije…i to je to. Svako je imao svoj stav i pravo izbora. Moram napomenuti da sam na fakultetu stekla prijatelje za ceo život. I sada,iako se ne viđamo često, kad se sretnemo i popijemo kafu bude onaj utisak kao i da smo je juče pili.
Svojom jakom voljom uspešno je prevazišla izazove na fakultetu.
Nakon dobijanja diplome ekonomiste,vraća se u Trstenik,kako bi vodila računa o baki i deki,zahvaljujući kojima je stala na svoje noge.
Počinju da joj se dešavaju divne stvari od zapošljavanja u “Prvoj petoletki” u Trsteniku do sudbonosnog susreta sa sadašnjim suprugom Ljubišom.
-Radila sam u OJ Nabavka i planiranja.Bilo je puno posla,ali i dobre radne atmosfere,sa mnogo smeha.Kolege su bile fenomenalne,imam samo reči hvale za njih.Nikada nisu pravili nikakvu razliku i uvek su me gledali kao i sve ostale.
Ispunila mi se velika želja da zasnujem porodicu. Od početka upoznavanja 2011.godine bila sam otvorena prema, tadašnjem momku Ljubiši, što se tiče mog invaliditeta. Moram priznati da je bio jako uporan da se upoznamo, i njegova upornost je pobedila. Ponosni smo roditelji Anite (10),Bogdana (8) i Eme (4).
-Bilo je straha,nesigurnosti,bojazni kako će proteći trudnoće zbog mojih nevoljnih pokreta i otežanog hoda. Prošla sam razne prepreke i hrabro iznela sve tri trudnoće do kraja. Porodila sam se carskim rezom u porodilištu u Kruševcu,jer u mom gradu ga nema. Zajedno odgajamo zdravu i srećnu decu sa mnogo ljubavi i požrtvovanja.
Predsednica Centra za samostalni život OSI u Trsteniku,organizuje brojne aktivnosti za osobe sa invaliditetom tokom cele kalendarske godine.
-Teško ih je izdvojiti. Eto,istakla bih Tradicionalno takmičenje u visećem kuglanju osoba sa invaliditetom,mural na javnoj površini, koji i sada krasi zid u centru grada, sportsko-rekreativne i umetničke radionice oslikavanja majica,a uveliko traju radionice sa učenicima osnovnih škola koje za cilj imaju rušenje predrasuda,nabraja ova ambiciozna žena.
-Od skorašnjih aktivnosti mogu da najavim Državno prvenstvo u boćanju u Novom Sadu,spremamo se polakoza takmičenje.
Uprkos cerebralnoj paralizi borbena Anđelina je u kolicima učestvovala na Kruševačkom, Beogradskom i Sarajevskom polumaratonu.
-Na polumaratonu sedneš u kolica i voze te. Samo što su totalno drugačije vremenske prilike bile, na Kruševačkom ekstremno hladno a na Beogradskom prevruće. Tako da svakako nije lako izdržati vožnju od 3-4 h ulicama grada,ali zato je osećaj neopisiv…i sam tok maratona- ovacije, pozdravi, aplauzi, bacanje pet…a prolazak kroz cilj ne postoje reći koje bi to mogle opisati,ponosno priča Anđelina.Momcima i devojkama iz jagodinskog sportskog kluba Griffin se od srca zahvaljuje:
-Zahvaljujem im se na tome što su me uveli u svet trka i maratona, to nisam mogla zamisliti ni u snovima. Hej učestvujem na maratonima!
Sa lokalnom zajednicom je ostvarila dobru saradnju u ostvarivanju planova i projekta.
-Do sada svake godine je opština Trstenik podržala naše projekte, evo već 4.godinu tj. od našeg osnivanja udruženja. Tako da je za 2022.u toku projekat „Želim, hoćemo, možemo!“
Napredak u položaju osoba sa invaliditetom je vrlo teško proceniti, a i vrlo nezahvalno. Stvarno ne znam šta bih rekla.Podiže se svest ljudi ali…Postoji to, ali postoje i razne barijere,počev od arhitektonskih do komunikacijskih i predrasuda.
“MORA DA MOŽE” poručuje ova odvažna mlada žena i svojim ličnim primerom motiviše ljude da nema odustajanja u životu bez obzira na probleme!
Autor: Milica Živković